Debele laži – mit o zasićenim mastima

Da li je NAUKA donela ljudskoj rasi više dobra ili zla?

Ovo je pitanje koje povremeno postavim sebi, obično u trenucima kada razmišljam o KVALITETU današnjeg života ljudi.

Čini mi se da se odgovor na prethodno pitanje svodi na priču o polupunoj ili polupraznoj čaši!

Ne želim da budem loše shvaćen, ja jesam čovek od nauke i uvek nastojim da imam solidnu podršku u naučnoj argumentaciji za većinu stvari koje radim ili pripovedam.

Sigurno je da je NAUKA u mnogo čemu unapredila sveukupni kvalitet ljudskog života.

Međutim, ukoliko se NEPROVERENE naučne HIPOTEZE prihvate kao validne i kao takve serviraju širokoj populaciji, stvari mogu da postanu komplikovane!

Koliko OZBILJNE posledice mogu proizvesti takve hipoteze, najbolje se može videti na primeru tzv. „LIPIDNE (MASNE) HIPOTEZE“!

Zastupnici „LIPIDNE HIPOTEZE“ polaze od stava da  unos ZASIĆENIH MASTI kroz ishranu (iz namirnica životinjskog porekla i pojedinih tropskih biljaka) doprinosi povećanju HOLESTEROLA u krvi, a ovaj je odgovoran za stvaranje plaka u arterijama i razvoj ATEROSKLEROZE koja dalje doprinosi razvoju KARDIO – VASKULARNIH OBOLJENJA (KVO)!

Koreni LIPIDNE HIPOTEZE datiraju s početka 20 – og veka, kada su pojedini istraživači, u želji da pokažu pozitivnu korelaciju između unosa zasićenih masti, povišenog holesterola i KVO hranili zečeve, kokoške, koze i svinje životinjskim mesom, a zatim vršili odgovarajuća testiranja. I zaista, životinje koje su se hranile tom hranom su opravdala očekivanja. Postoji samo jedna MALA manjkavost u ovim istraživanjima: životinje (zečevi, kokoške, koze i svinje) kojima je davana hrana životinjskog porekla su HERBIVORI, tj. BILJOJEDI!

Organizam ovih životinja nije stvoren za konzumaciju, razlaganje i apsorbciju bilo kakve hrane životinjskog porekla.

Ova hipoteza pogotovo dobija na snazi posle tzv. „STUDIJE ŠEST ZEMALJA“, a čiji je rukovodilac bio amerikanac  Ancel Keys, naučnik čije je polje interesovanja bilo uticaj ishrane na zdravlje ljudi, inače čvrsti zagovornik LIPIDNE HIPOTEZE.

Ova višegodišnja studija je započeta 1953. godine, a ispitivala je incidencu kardiovaskularnih bolesti u pojedinim zemljama u zavisnosti od načina ishrane i načina života ljudi u tim zemljama.

Studija je zapravo uključivala 22 zemlje iz različitih delova sveta, ali su se pri interpretaciji rezultata uvažavali podaci iz samo 6 zemalja (one u kojima je dobijena pozitivna korelacija između povećanog unosa kalorija iz masti i incidence  KVO).

Naime, ako se analiziraju dobijeni podaci iz preostalih 16 zemalja uključenih u studiju, videli bismo da je u pojedinim zemljama (Norveška, Holandija) stopa KVO relativno niska uprkos dominantnom unosu kalorija iz zasićenih masti.

Isto tako, u nekim zemljama (Čile) je unos kalorija iz zasićenih masti relativno nizak, dok je stopa KVO visoka!

Ispostavilo se, kada bi se pri interpretaciji rezultata „Studije šest zemalja“ uvažili i rezultati preostalih 16 zemalja, pozitivan odnos povećanog unosa kalorija iz masti i incidence KVO bi NESTAO!

Važno je napomenuti da su u studiji učestvovali isključivo muškarci od 40 – 59 godina života, čime studija gubi na mogućnosti generalizacije rezultata na druge populacije stanovništva!

Uvažavajući podatke iz samo 6 zemalja rezultati su bili nedvosmisleni: više zasićenih masti u ishrani ljudi jednako veća stopa KVO!

Rezultati STUDIJE su 1971. godine predočeni Američkoj asocijaciji za srčana oboljenja, koja ih je, uprkos protivljenju pojedinih eminentnih stručnjaka, prihvatila kao DOGMATSKE.

Godine 1977. američki Senat oformljuje Komitet za ishranu i ljudske potrebe, koji je, predvođen senatorom Džordžom Mek Governom, izdao dokument u kojem su definisani CILJEVI vezani za ishranu SAD.

Akcenat je stavljen na smanjeni unos masti životinjskog porekla i namirnica bogatih holesterolom.

Ovi ciljevi postali su potom i zvanična politika američke vlade, kada je u pitanju način ishrane!

Nažalost, kako to obično biva sa američkom politikom, ona se proširila i na mnoge druge zemlje širom sveta.

Tako je započeta višedecenijska demonizacija zasićenih masti, a ponuđene su  „zdravije“ alternative: DELIMIČNO HIDROGENIZOVANA BILJNA ULJA I MARGARIN!

U dnevnom kalorijskom unosu dominantnu ulogu preuzimaju (procesirani) UGLJENI HIDRATI!

Godine 1992. AMERIČKI DEPARTMAN ZA POLJOPRIVREDU (USDA) predstavlja široj javnosti tzv. PIRAMIDU ZDRAVE ISHRANE!

 

Kao što vidimo, bazu piramide čine različiti proizvodi napravljeni od ŽITARICA, dakle UGLJENI HIDRATI, sa preporučenih 5 – 11 porcija dnevno!

Naravno, MASTI su, kao neprijatelj broj 1 po zdravlje ljudi, stavljene na sam vrh piramide!

Dakle, da rekapituliramo:

-       „Pronađen“ je „glavni krivac“ za pojavu KVO i gojaznost ljudi (namirnice bogate zasićenim mastima i holesterolom) i kao takav sklonjen je na sam vrh PIRAMIDE ZDRAVE ISHRANE, uz preporuku da se ove namirnice konzumiraju povremeno i sa oprezom!

-       Preporučen je novi odnos u kalorijskom dnevnom unosu, gde se akcenat prebacuje na UGLJENE HIDRATE!

-       Umesto zasićenih masti (uglavnom iz namirnica životinjskog porekla) ponuđene su „zdravije“ alternative: DELIMIČNO HIDROGENIZOVANA BILJNA ULJA i MARGARIN!

-       Od 1910. god do 1970. god količina masti iz životinjskih namirnica u ishrani prosečnog amerikanca opala je sa 83 % na 62 %

-       U istom vremenskom periodu potrošnja rafinisanih i procesiranih biljnih ulja i margarina porasla je 400 %, a potrošnja šećera i PROCESIRANIH UGLJENIH HIDRATA porasla je u proseku 60 %.

-       Široj populaciji je ponuđen preporučeni način ishrane u vidu tzv. PIRAMIDE ZDRAVE ISHRANE!

 

Rezultat?

EPIDEMIJA GOJAZNOSTI, DIJABETESA I KVO u Americi!

 

ŠTA KAŽU NAUČNE STUDIJE?

Da bi HIPOTEZA postala naučna činjenica, mora biti primenjiva u SVIM OBZERVACIJAMA!

Hipotezu da SVI SISARI POLAŽU JAJA obara jedan mali izuzetak zvani platipus.

Kako  Albert Ajnštajn reče: „Nema te količine eksperimentisanja koja će dokazati da sam u pravu, ali jedan eksperiment je dovoljan da pokaže da nisam u pravu!“

Kada je reč o LIPIDNOJ HIPOTEZI, na suprotnoj strani ne stoji jedan ili više izuzetaka, već HRPA kvalitetno izvedenih studija i metaanaliza koje je u potpunosti diskredituju!

U želji da od ovog članka ne napravim esej, slede samo neke od studija koje LIPIDNU HIPOTEZU čine OUT  OF DATE!

Jedna od najznačajnijih epidemioloških studija u istoriji američke medicine i sigurno najčešće citirana, što od strane proponenata LIPIDNE HIPOTEZE, što od strane njenih oponenata jeste tzv. FRAMINGEMSKA STUDIJA.

STUDIJA je pokrenuta u gradu Framingemu (država Masačusets) 1948. godine pod okriljem Nacionalnog Instituta za srce (danas Nacionalni Institut za srce, pluća i krv) sa ciljem da se utvrde glavni faktori i karakteristike koji doprinose razvoju KVO.

Studijom je originalno obuhvaćeno 5209 muškaraca i žena starosti od 30 – 62 godine, koji do tada nisu imali bilo kakvih zdravstvenih problema. Ispitivani faktori i karakteristike rizika za razvoj KVO su praćeni u dugogodišnjem periodu, a 1971. godine u studiju se uključuje i druga generacija ispitanika – deca pređašnjih ispitanika i njihovi supružnici, njih 5124.

Studija je i danas aktuelna, a u međuvremenu je uključena i treća generacija od 500 ispitanika.

Nakon 40 godina od pokretanja Framingemske studije, direktor iste, dr William Castelli daje sledeću izjavu: „U Framingemu ( Masačusets), što je u ishrani osobe veći unos zasićenih masti, holesterola i uopšte kalorija, to su niže vrednosti holesterola u krvi date osobe…“.

U preko 1000 sakupljenih stranica Framingemske studije ni u jednoj od njih se ne pominje izjava koja bi upućivala na UZROČNO – POSLEDIČNU vezu između visokog unosa zasićenih masti iz ishrane i KVO!

HONOLULU SRČANI PROGRAM je longitudinalna epidemiološka studija koja je sprovedena sa ciljem da se utvrdi kakva je veza lipidnog profila i nivoa holesterola u krvi sa ukupnim mortalitetom ljudi.

Studija je započeta 1965. god na Havajima (ostrvo Oaha) sa uzorkom od 8006 ljudi.

Promene u lipidnom profilu i nivou ukupnog holesterola u krvi, te povezanost ukupnog mortaliteta sa tim promenama su praćeni u periodu od 20 godina.

U zaključku studije se navodi da starije osobe (preko 65 godina) sa niskim ukupnim holesterolom u krvi imaju povećani rizik od smrti, te da što se ranije počne spuštati ukupna količina holesterola u krvi osobe, rizik od smrti kod dotične postaje veći.

U nauci, standard za određivanje UZROČNO – POSLEDIČNE veze između određenih pojava je tzv. KONTROLISANA  i RANDOMIZIRANA naučna studija, koja se bazira na MULTIVARIJATNOJ ANALIZI.

Multivarijatna anliza utvrđuje uzročno – posledičnu povezanost između dve ili više varijabli (npr. između povećanog unosa zasićenih masti iz ishrane i povećanog rizika po KVO) uzimajući u obzir i sve druge varijable koje mogu da doprinesu toj povezanosti (npr. pušenje, fizička neaktivnost, mentalni stres i sl. u navedenom primeru).

Drugim rečima, da bi dokazali hipotezu da povećani unos zasićenih masti iz ishrane predstavlja faktor rizika po nastajanje KVO, moramo se zapitati da li su osobe određenih karakteristika (pol, uzrast i sl.) koje puše, piju, nisu fizički aktivne, koje su pod stalnim mentalnim stresom i koje unose VIŠE ZASIĆENIH MASTI iz ishrane izložene većem riziku po nastanak KVO od osoba istih karakteristika, koje takođe piju, puše, nisu fizički aktivni, pod stalnim su mentalnim stresom ali unose MANJE ZASIĆENIH MASTI.

Šta su pokazale studije koje su se koristile takvom analizom?

Metaanaliza sastavljena od 9 takvih studija, u kojima je u eksperimentalnim grupama unos zasićenih masti u ishrani povećan preko preporučenog nivoa, nije pokazala značajne razlike u ukupnoj smrtnosti i smrtnosti od srčanih bolesti između eksperimentalne i kontrolne grupe.

Finska studija, koja je ispitivala da li je povećani unos zasićenih masti i holesterola iz ishrane povezan sa povećanim rizikom za nastanak  koronarne srčane bolesti kod muškaraca uzrasta 50 – 69 godina, nije našla pozitivnu vezu između ispitivanih varijabli.

Studijom je obuhvaćeno 29133 muškaraca, koji su praćeni u periodu od 3 godine.

U studiji koja je ispitivala doprinos različitih masti iz ishrane (zasićene, mono – i poli – nezasićene masti) i ugljenih hidrata razvoju ateroskleroze kod žena koje su već bolovale od koronarne srčane bolesti, rezultati upućuju na inverznu povezanost između unosa zasićenih masti iz ishrane i razvoja ateroskleroze.

Drugim rečima, kod žena koje su unosile više zasićenih masti iz ishrane ateroskleroza se sporije razvijala.

Povećani unos ugljenih hidrata bio je u pozitivnoj korelaciji sa aterosklerotičnom progresijom – više ugljenih hidrata (pogotovo onih sa visokoim glikemijskim indeksom) jednako brža progresija ateroskleroze.

Kod žena koje su unosile najviše kalorija iz mono – i poli – nezasićenih masti, i koje su generalno unosile manje ukupne masti, uočena je takođe inverzna povezanost sa aterosklerotičnom progresijom, ali ta povezanost je bila slabija od grupe žena koje su unosile dominantno zasićene masti!

Konačno, METAANALIZA iz 2010. objavljena u prestižnom američkom časopisu The American Journal of Clinical Nutrition urađena je sa ciljem da se sumiraju dosadašnja saznanja o međusobnoj povezanosti zasićenih masti iz ishrane ljudi i KVO, koronarne srčane bolesti i šloga.

Metaanalizom je obuhvaćena 21 STUDIJA vezana za pomenutu problematiku, sa ukupnim uzorkom od skoro 350 000 ljudi.

Nakon detaljnog proučavanja svih podataka iz pomenutih studija, zaključak metaanalize je da NE POSTOJI dovoljno dokaza koji bi ukazali na pozitivnu korelaciju između zasićenih masti iz ishrane ljudi sa KVO, KSB i šloga!

ŠTA JE NA MENIJU MASAJI RATNIKA?

Posebno su interesantna (i krajnje INDIKATIVNA) istraživanja vezana za život „PRIMITIVNIH“ naroda.

Jedan od pionira na tom polju je američki stomatolog Weston Price.

U svojoj svakodnevnoj praksi, 30 – ih godina 20 – og veka, Price se susretao sa slučajevima različitih deformiteta zuba i viličnih kostiju koji su postajali sve uobičajeniji među decom. Ovi deformiteti su obično bili povezani sa različitim infekcijama i sklonošću ka alergijama i bolestima.

Čuvši utopijske priče o zdravlju i dugovečnosti različitih „primitivnih“ naroda Price je odlučio da se bliže upozna sa načinom života ovih ljudi.

U narednih 10 godina ovaj lekar je posetio najizolovanija mesta širom planete gde je imao prilike da proučava zdravlje i fizički razvitak lokalnog stanovništva, koje nikada nije imalo kontakt sa „civilizacijom“.

Njegova istraživanja su ga odvela u izolovana Švajcarska sela, na ostrva oko obale Škotske, proučavao je tradicionalne Eskime na Aljasci, indijanska plemena u Kanadi i Floridi, Aboridžine i Maore u Australiji i na Novom Zelandu, Peruanska i Amazonska plemena, kao i plemena u Africi.

Sve svoje obzervacije i zaključke, propraćene mnoštvom fotografija napravljenih na licu mesta, Price je dokumentovao u vidu kjige Nutrition and Physical Degeneration, koju mnogi nutricionisti nazivaju remek delom!

Pošto je stekao poverenje ispitanika, prvo što je Price ispitao je zdravlje njihovih zuba.

Pronašao je 14 grupa ispitanika koje nisu videle karijes za života, kao što nisu videli ni četkicu ni pastu za zube!

Odsustvo karijesa ide ruku pod ruku sa odsustvom drugih bolesti, kao što su srčana oboljenja, kancer i infektivna oboljenja kao što je tuberkuloza, a koja su u Prajsovo vreme počinjale da imaju epidemijske razmere u „civilizovanom“ svetu.

Žene u zdravim „primitivnim“ populacijama su rađale sa lakoćom, zdravu decu bez degenerativnih poremećaja.

Weston Price je takođe imao priliku da posmatra pojedine kulture koje su prolazile kroz tranziciju ka „modernom“ društvu, u kojima su počeli da se koriste produkti kao što su šećer, belo brašno, procesirano mleko, konzervirana hrana itd. Rezultat? Povećana incidenca karijesa, promene u facijalnom razvitku, gubitak plemenskih fizičkih karakteristika, povećana sklonost ka različitim bolestima.

Price je zaključio da MODERNA HRANA ne omogućuje adekvatnu obskrbu organizma hranljivim materijama, koji zbog toga ne može da postigne puni genetski potencijal, što u fizičkom razvitku to u razvoju različitih organskih sistema kao što su nervni, digestivni, reproduktivni i imuni sistem.

Čime su se hranili zdravi „primitivni“ ljudi?

Stanovnici u izolovanim Švajcarskim selima hranili su se svežim PUNOMASNIM mlekom (oko 60 % zasićene masti), maslacom (65 % – 80 % zasićene masti), kajmakom (60 % – 70 % zasićene masti) i sirom, hlebom od celog zrna pirinča, mesom u manjim količinama i sa malo povrća koje su mogli da obrađuju tokom kratkih letnjih meseci.

Za razliku od prethodnih, stanovnici oko obala Škotske nisu koristili mlečne proizvode, a u ishrani je dominirala riba i ovas.

Ishrana Inuita (Eskima) na Aljasci bazira se na MASNOJ ribi, ribljoj ikri i životinjama koje žive u marini (SALO I ULJE foke, kitovo meso i SALO).

Eskimi i indijanska plemena iz Kanade obogatili su svoj meni sa mesom jelena i bufala (preferabilno MASNIJI delovi). Jetra i suvo meso bufala, pošarani mašću istog (mast bufala je dominantno ZASIĆENA) su poseban delikates ovih zdravih i dugovečnih populacija. Reklo bi se prilično masna hrana (75% ZASIĆENE MASTI), a minimalna incidenca srčanih bolesti i karijesa!

Plemena iz Amazona, Australije i Afrike se dominantno hrane divljači, i to pretežno onim (masnim) delovima koji se najviše izbegavaju u ishrani „civilizovanih“ naroda: organi (jetra, bubrezi, mozak), krv, kostna srž. Pored mesa u ishrani je zastupljeno i sveže mleko (punomasno naravno), pojedine žitarice, insekti i malobrojno voće i povrće koje je povremeno dostupno.

Afrička stočarska plemena (Masaji) svoju ishranu baziraju na životinjskom mesu, krvi i mleku stoke koju čuvaju (66% ZASIĆENE MASTI). Biljnu hranu skoro da ne konzumiraju! Žive prilično zdravinm životom bez kardiologa i stomatologa!

Maori sa Novog Zelanda „cepaju“ po ribi i svemu drugom što mogu da ulove u moru (ajkule, hobotnice, školjke, rakovi…), svinjskoj MASTI i mesu i raznoraznom povrću i voću koje im majka priroda ponudi.

Prosečan pripadnik Samburu plemena pojede oko pola kile mesa i popije oko 7 litara svežeg punomasnog mleka zebu stoke DNEVNO. Inače, meso zebu stoke je mnogo MASNIJE od kravljeg, pa ipak pripadnici Samburu plemena imaju znatno niži holesterol od prosečnog „zapadnjaka“ (oko 170 mg/dl).

Stočari u Somaliji ne jedu gotovo ništa sem kamiljeg mleka (kamlje mleko je takođe dosta masnije od kravljeg).

Zasićene masti čine preko 60 % od ukuonog dnevnog kalorijskog unosa ovih stočara pa ipak srčanih bolesti ni na vidiku.

Takođe, vrednosti ukupnog holesterola ovih ljudi su među najnižim ikada izmerenim!

Pleme Tokoli, koje živi na tri atolska ostrva oko Novog Zelanda, hrani se ribom, morskim plodovima (holesterolske bombe) i kokosom (sve ukupno oko 60 % ZASIĆENE MASTI). Veći deo života provedu ne znajući za bolesti „civilizovanog“ sveta.

Aboridžini predstavljaju zajednicu koja se ističe velikim brojem dugovečnih ljudi. U ishrani dominiraju ŽIVOTINJSKE MASTI, pretežno u vidu punomasnih fermentisanih proizvoda od kozijeg mleka (kozje mleko je bogatije zasićenim mastima od kravljeg).

Naseljenici Vilkabambe u Ekvadoru, poznati po svojoj dugovečnosti, pretežno se hrane MASNIM svinjskim mesom, PUNOMASNIM mlekom i proizvodima od njega.

Jedna od najdugovečnijih zajednica na svetu jeste ona iz Pakistana, tzv. Hunza zajednica.

Živeći u SKLADU SA PRIRODOM, na meniju ovih dugovečnih ljudi dominiraju MASNI životinjski proizvodi, mleko i mlečni proizvodi od stoke koju čuvaju (koze, ovce, jak), meso i organi iste, žitni hleb, i sezonsko i lokalno povrće i voće koje im je dostupno, naročito u letnjim mesecima.

Još jedna zajednica poznata po dugovečnosti je ona iz Sovjetske Džordžije. U ishrani dominira svinjetina, punomasni jogurt i sirevi.

Dakle, iz prethodno navedenog možemo videti da je ishrana „primitivnih“ naroda prilično različita u odnosu na podneblje, ali mogu se izvući neke zajedničke karakteristike vezane za hranu koju konzumiraju: prirodna, zdrava, lokalana, sezonska i MASNA!

Pogledajmo sada neka interesantma zapažanja iz „civilizovanijeg“ sveta.

Ljudi iz severne Indije jedu 17 PUTA VIŠE ŽIVOTINJSKIH MASTI od zemljaka iz južnog dela.

Ipak, incidenca srčanih bolesti je 7 PUTA MANJA u severnom delu u odnosu na južni!

Francuzi, čija je ishrana naročito bogata zasićenim mastima, imaju znatno nižu incidencu obolevanja od KVO od većine „zapadnjačkih“ zemalja.

U SAD – u svake godine od infarkta umre 315 ljudi na 100 000 ljudi.

U Francuskoj je ta incidenca znatno niža, na 100 000 ljudi od infarkta umre 145 ljudi.

U Gaskoni, regiji u Francuskoj, ta incidenca je još niža (na 100 000 ljudi od infarkta umre 80).

U ishrani gaskonaca teško da neki obrok prođe bez guščije i pačije džigerice (izuzetno bogato zasićenim mastima i holesterolom!).

Ovakvih primera je još dosta, ali nemam nameru da od ovog članka pravim monografiju.

 

Dakle, na osnovu svega prethodno iznetog, vidimo da se cela priča o lošem uticaju zasićenih masti na zdravlje ljudi bazira na jednoj krajnje sumnjivoj HIPOTEZI.

Kontraargumente, koji stoje naspram ove „klimave“ (lipidne) hipoteze možete naći u sve brojnijim nadolazećim naučnim studijama, načinu ishrane najdugovečnijih i najzdravijih ljudi i u ZDRAVOM RAZUMU!

Ako bi ovu hipotezu spomenuli nekom 100 – godišnjem gorštaku, recimo iz ruralnih krajeva Sovjetske Džordžije, ili npr. nekom od dugovečnih pripadnika Hunza zajednice, verovatno bi ste odgovor dobili u vidu osmeha kojeg krase 32 blistavo bela zuba sa rumenim obrazima i sjajom u očima ispunjenim vedrinom i svežinom.

Malo karikiram celu sliku, ali nije mnogo daleko od istine!

Tekst napisao i uredio

Vladimir Miljković

personalni trener

mob: 066 / 913 – 99 – 18

 

 

 

 

Reference

 

www.funimky.com/download/FATS_Part%2 – 3.pdf

www.jacobsonchiropractic.files.wordpress.com/2011/08/warondietarycholesterol.pdf

www.westonaprice.org/traditional-diets/nasty-brutish-short

www.westonaprice.org/know-your-fats/skinny-on-fats/

www.marksdailyapple.com/satured-fat-healthy/#axzz22C4j6mvc

www.menshealth.com/heart/satured-fat

www.wellsphere.com/complementary-alternative-medicine-article/the-greatest-scam-in-medical-history/954405

www.framingham.com/backgrnd.htm

www.framingham.com/heart/profile.htm

www.drcranton.com/nutrition/oiling.htm

http://biblelife.org/hunza.htm

Ravnskov, U. A Hypothesis Out of date:The Diet – Heart Idea. Journal of Clinical Epidemiology. August 2002, 55, 1057 – 1063

Ravnskov, U. The Cholesterol Myths: Exposing The Fallacy That Saturated Fat And Cholesterol Cause Heart Disease

Tarino, P., Sun, Q., Hu, F., Krauss, R. Metaanalysis of Prospective Cohort Studies Evaluating The Asociation of Saturated Fat With Cardiovasculare Disease. The American Journal of Clinical Nutrition. January 2010, 91 (3), 535 – 546

German, J., Dillard, C. Saturated fats: What Dietary Intake? American Journal of Clinical Nutrition. September 2004, 80 (3), 550 – 559

 

Mozaffarian, D., Rimm, E., Herrington, D. Dietary Fats, Carbohydrate, And Progression of Coronary Atherosclerosis In Postmenopausal Women. The American Journal of Clinical Nutrition. November 2004, 80 (5), 1175 – 1184

Schatz, I., Masaki, K., Yano, K., Chen, R., Rodriguez, B., Curb, D. Cholesterol And All – cause Mortality In Elderly People From The Honolulu Heart Program: A Cohort Study. Lancet. August 2001, 358, 351 – 355

Pietinen, P., Ascherio, A., Korhonen, P., Hartmon, A., Willett, W., Albanes, D., Virtamo, J. Intake of Fatty Acids And Risk of Coronary Heart Disease In a Cohort of Finnish Men. American Journal of Epidemiology. 1997, 145 (10), 876 – 887

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>