Neprijatelj broj 1 za vitko i zdravo telo – procesirana hrana

 

U današnjem vremenu, kada svi živimo u “5 – oj brzini”, većina ljudi, naročito oni mlađi, hranu doživljavaju kao nešto što treba da im pruži isključivo zadovoljstvo (hedonistički pristup) ili da ih “napuni”, kako bi siti pregurali dan (“praktični” pristup).

Glavni kriterijumi pri izboru “klope” su da je brzo dostupna, sita i ukusna.

Nutritivna vrednost i poreklo, kao jedina prava merila kvalitetnog “zalogaja”, postali su trećerazredni kriterijum pri izboru hrane.

Živimo u svetu apsurda.

S jedne strane, nikada više i nikada dostupnije hrane nego li danas.

S druge strane, nikada manje ZDRAVE HRANE i nikada teže do iste nego li danas.

Što bi rekli, kvantitet nadvladao kvalitet!

Industrijska proizvodnja i tehnološki razvoj omogućili su da nam hrana u ogromnim količinama bude lako dostupna.

Nažalost, kvalitet, tj. hranljiva vrednost te hrane su najčešće vrlo niski.

Pod procesiranom hranom podrazumeva se pre svega INDUSTRIJSKI procesirana hrana:

  • slatkiši
  • slaniši
  • homogenizovano i pasterizovano mleko (naročito obrano i delimično obrano!) i proizvodi od istog
  • slatki i slani namazi i premazi
  • hleb (u svim oblicima i vrstama), testenine, raznorazna peciva i pekarske “čarolije”
  • cornflakes, musli, ovsene i ražene “pahuljice” i ostale PROCESIRANE ŽITARICE koje se prodaju pod etiketom “zdrave hrane”
  • gazirani i negazirani sokovi
  • margarini i biljna ulja (sa par izuzetaka)
  • industrijski suhomesnati proizvodi sa dodatim aditivima i konzervansima

Sledi par zdravstvenih razloga da POTPUNO batalite procesiranu hranu:

  1. Procesirana hrana doprinosi smanjenju insulinske senzibilnosti i povećanju insulinske rezistentnosti. Prevedeno na srpski, jedite procesiranu hranu i osigurali ste se da postanete (pred)dijabetičar u dogledno vreme!
  2. Procesirana hrana doprinosi hroničnoj inflamaciji u krvnim sudovima i srcu. Jedite procesiranu hranu i počnite da štedite pare za novi auto vašeg kardiologa!
  3. Procesirana hrana doprinosi pojavi metaboličkog sindroma. Gojaznost, dijabetes i visok krvni pritisak su neke od karakteristika ovog sindroma.
  4. Procesirana hrana doprinosi nastanku karijesa i parodontopatije. Jedite procesiranu hranu i počnite da štedite za letovanje vašeg stomatologa!
  5. Procesirana hrana doprinosi povećanoj nervozi, anksioznosti, agresivnosti, depresiji. Eto mogućeg objašnjenja za sve punije rubrike iz crne hronike!
  6. Procesirana hrana doprinosi pojavi hronične inflamacije u organizmu. Hronična inflamacija je “tihi ubica”. Često može trajati godinama bez ikakvog simptoma, da bi se u jednom trenutku ispoljila u vidu ateroskleroze, srčane bolesti, reumatodnog artritisa, kancera ili neke druge hronične inflamatorne bolesti. Ove bolesti funkcionišu po principu “tiha voda breg roni”. Imajte to u vidu kada sledeći put isplanirate piknik u “Mc – u”!

Ako vam zdravstveni razlozi nisu dovoljni, sledi par “estetskih” razloga da kažete NE procesiranoj hrani.

Izbrišite procesiranu hranu iz vašeg jelovnika, jedite celu hranu, u što prirodnijem obliku i odradili ste barem 80 % posla na skidanju “šlaufa” oko stomaka i drugih kritičnih regija na telu.

Naime, postoji nešto što se zove termički efekat hrane.

Termički efekat hrane predstavlja količinu kalorija koje se potroše da bi se ta hrana razgradila i iskoristila u organizmu.

U proseku, termički efekat hrane iznosi oko 10 % od vaše ukupne energetske potrošnje pri mirovanju.

Što je hrana (meso, riba, povrće i voće, mlečni proizvodi) bliža svom prirodnom stanju to je termički efekat iste veći, tj. pri razgradnji te hrane troši se više kalorija.

Isto tako, različite hranljive materije imaju različit termički efekat.

Proteini imaju najveći termički efekat, slede ugljeni hidrati, a zatim masti koje zahtevaju najmanje kalorija za svoju razgradnju i iskorišćavanje.

Eto jednog od razloga zašto je kvalitetan protein ključ ishrane kada je reč o poboljšanju telesne kompozicije i preoblikovanju tela.

Procesirana hrana je nutritivno nisko vredna, a često i bezvredna.

Nutritivna vrednost hrane se odnosi na količinu visokokvalitetnih hranljivih materija (proteini, ugljeni hidrati i masti) koje ta hrana nudi, a koje su neophodne za normalan rast i razvoj organizma.

Hraniti znači obskrbiti hranljivim elementima.

Procesirana “hrana” će vas napuniti, ali ne i NAHRANITI!

Drugim rečima, svoje telo opterećujete praznim kalorijama (znamo gde one završavaju), pri tom ne obezbeđujući mu dovoljno kvalitetnih hranljivih materija kako bi se razvilo i funkcionisalo u PUNOM KAPACITETU.

Važno je napomenuti da je prirodna hrana superiorna u odnosu na procesiranu kada je u pitanju količina i kvalitet dijetalnih vlakana.

Dijetalna vlakna su nerazgradivi deo hrane koja, između ostalog, omogućavaju da se hrana duže zadržava  u digestivnom traktu i samim tim omogućavaju postojanije oslobađanje glukoze u krvi.

Postojanije varenje hrane doprinosi većem termičkom efektu iste (većoj kalorijskoj potrošnji), uz produženo trajanje osećaja sitosti.

Samim tim, manja je verovatnoća da će te posegnuti za dodatnim unosom nepotrebnih kalorija nakon završenog obroka.

Procesirana hrana je siromašna dijetalnim vlaknima.

Manjak vlakana u obroku će doprineti naglom skoku šećera u krvi.

Posledično će se pojačano lučiti i insulin koji će taj šećer ubaciti u ćelije.

Međutim, pojačano lučenje insulina će zapravo dovesti do pada šećera u krvi te će organizam ponovo vapiti za nečim slatkim.

Naravno, u takvim situacijama ljudi obično posežu za najslađim zalogajem koji mogu da nađu u frižideru ili obližnjoj prodavnici.

Pogodite gde će kalorije iz tog zalogaja završiti?!

U svakom slučaju će doprineti vašoj boljoj plovnosti!

Procesirana hrana doprinosi starenju organizma!

Procesirana hrana je mahom proinflamatorna i kao takva uzrokuje povećano stvaranje slobodnih radikala u organizmu koji oštećuju ćelije uzrokujući njihovu prevremenu smrt.

Ukoliko ne bi ste da furate “Homer Simpson” imidž u svojim 40 – im i 50 – im batalite procesiranu hranu ili je makar svedite na retke izuzetke.

Kao što sam ranije pomenuo, posledice konzumiranja procesirane hrane najčešće su rezultat višegodišnjeg kumulativnog efekta.

Ništa u životu nije slučajno.

Sve što nam se dešava je posledica onog što smo uradili ili onog što nismo uradili.

Imamo dugoročne planove za posao, stan, kola…

Krajnje je vreme da počnemo da razmišljamo na dugoročnom planu i kada je u pitanju naše zdravlje!

Prvi korak u tom planiranju neka bude maksimalna redukcija, a po mogućnosti i potpuna eliminacija industrijski procesirane hrane.

Ono što možete očekivati po preduzimanju tog koraka je da budete zdraviji, lepši i da kroz životne izazove prolazite otvorenijeg uma, sa više energije i sa boljim raspoloženjem.

A da…za malo da zaboravim, bićete lakši!

 

Tekst napisao i uredio:

Vladimir Miljković

personalni trener

tel: 066 / 913 – 99 -18

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>